Najekonomičniji načini grejanja: Konačan vodič kroz more informacija

Pitanje grejanja predstavlja jednu od najvećih finansijskih i životnih dilema za domaćinstva u našim klimatskim uslovima. Kako se ne bi stezali u struku svakog meseca, a da pritom ne trpimo od hladnoće, potrebno je pažljivo odabrati sistem grejanja. Ovaj članak donosi sveobuhvatan pregled iskustava, saveta i računica, nastalih iz brojnih diskusija korisnika, kako biste lakše doneli odluku koja vam najviše odgovara.

Ključ uspeha: Kvalitetna termoizolacija

Pre nego što uopšte počnete da razmišljate o vrsti peći ili kotla, morate se pozabaviti izolacijom vašeg prostora. Bez obzira koliko novca uložili u najsavremeniji sistem grejanja, ako toplota "beži" kroz zidove, prozore i pod, vaši računi će biti enormni, a efekat grejanja mizaran.

Kao što jedan korisnik ističe: "Ako je dobro odrađena izolacija, dovoljno su i norveški radijatori." Drugi savetuju da se pre svega stavi fokus na stirodur ili roze stiropor za pod, jer su čvršći i bolje izoluju. Ne zaboravite na trape za prozore i vrata kako biste sprečili prodor hladnoće. Za veće otvore, naročito one koji su okrenuti ka severnoj strani, preporučuje se dodatna zaštita sa spoljne strane.

Investicija u dobru PVC stolariju sa dvostrukim staklima je takođe od presudnog značaja. Kako je rečeno: "Dobra stolarija jer je ekološki i u svakom smislu dugotrajno i sigurno rešenje, em se štedi i na struji i na grejanju, plus je zdravo." Bez ove osnove, svako grejanje će biti neekonomično.

Grejanje na čvrsto gorivo (drva, ugalj, briketi)

Ovo je tradicionalno i za mnoge i dalje najisplativije rešenje, naročito za veće kuće i one koji imaju pristup jeftinom ogrevu.

• Kaljeva peć: Omiljena zbog dugotrajnog održavanja toplote. "Kaljeve peći su odlične, zadržavaju dugo toplotu, ne moraju se često ložiti." Može se koristiti i za etažno grejanje ugradnjom kotla, ali zahteva dobro odrađen posao i redovno održavanje (prezidivanje kaljeva na nekoliko godina). Nedostatak je što zahteva fizički rad (nošenje, cepanje drva) i prostor za skladištenje.
• Peći i kotlovi na čvrsto gorivo (Alfa Plam, MBS, "Smederevac"): Širok je izbor peći i sporeta koji greju direktno prostoriju ili se povezuju sa radijatorima za centralno grejanje. Marka Alfa Plam se često pominje kao pouzdan izbor: "Trenutno je to najbolja marka na tržištu, svi će ti reći." Modeli poput Alfa Plam Elite mogu da zagrevaju i do 100 kvadrata. Pri izboru obratite pažnju na snagu (kW) u odnosu na vašu kvadraturu i kvalitet izrade. Izbegavajte jeftine, neproverene modele koji "guta" drva, a slabo greje.
• Pelet i biomasa: Moderan i ekološki prihvatljiviji vid grejanja na čvrsto gorivo. Pelet se automatski doprema u ložište, ima malo pepela i veoma je čist. Međutim, početna investicija u kotao na pelet je visoka (nekoliko hiljada evra). Troškovi sezone značajno variraju: "Grejanje nas je koštalo oko 90.000 za celu sezonu... za oko 200 kvadrata." Drugi korisnik navodi cenu od 1200 evra za sezonu, takođe za veću kuću. Isplativost zavisi od cene peleta, koja može varirati.
• Grejanje na sojine bale ili koštice: Izuzetno ekonomična opcija za one koji imaju pristup ovom otpadu od poljoprivredne prerade. "Najjeftiniji vid grejanja je na koštice voća... grejemo oko 200m2... za sezonu nas košta oko 500 evra." Zahteva poseban kotao i dosta prostora za skladištenje.

Zaključak za čvrsto gorivo: Najjeftinije u pogledu goriva (naročito drva i otpad), ali zahteva najviše fizičkog rada, vremena i prostora. Idealno za one koji cene tradiciju i imaju vremena za loženje.

Grejanje na struju

Struja je često najdostupniji, ali i najskuplji izvor energije za grejanje, ako se ne koristi pametno.

• TA (termoakumulaciona) peć: Smatra se najekonomičnijim grejanjem na struju, jer se puni tokom noći po jeftinijoj tarifi, a toplotu isijava tokom dana. Idealna za manje stanove (do 50m2) sa dobrom izolacijom. Korisnici potvrđuju: "Ja stan od nekih 35m2 grejem sa TA peći i vrlo sam zadovoljna i računom za struju i toplotom u stanu." Računi se kreću od 3.500 do 6.000 dinara mesečno tokom zime, u zavisnosti od kvadrature i izolacije.
• Norveški (konvektorski) radijatori: Ovi radijatori greju vazduh i imaju dobar termostat za održavanje temperature. Manje su ekonomični od TA peći jer rade po trenutnoj (skupoj) tarifi. Dobri su za dogrevanje pojedinačnih soba. "Ja imam jedan norveški za malu spavaću i... ok je, vrlo služi svrsi." Mogu da budu potrošači ako se koriste za grejanje cele kuće tokom celog dana.
• Etažno grejanje na struju (električni kotao): Kotao zagreva vodu koja kruži kroz radijatore. Može biti veoma skupo ako radi po danu. Savet je da se greje noću, a danju održava minimalna temperatura. Za stan od 40-50m2, računi mogu biti od 6.000 do preko 10.000 dinara u najhladnijim mesecima.
• Inverter klima: Iako primarno za hladenje, moderne inverter klime veoma efikasno greju. One su zapravo toplotne pumpe tipa vazduh-vazduh i za 1kW utrošene struje mogu da proizvedu i do 3-4kW toplote. Ekonomičnije su od bilo kog drugog direktnog grejanja na struju. "Za stan od 40 m2... klima je radila konstantno... mesecni račun za struju je varirao od 2100-2400 din."
• Mermerne ploče i uljani radijatori: Generalno se smatraju većim potrošačima. Mermerne ploče dugo drže toplotu, ali sporo greju. Neki korisnici su zadovoljni, drugi ne: "Ni slučajno to ne uzimaj, ne može da zagreje sobu uopšte."

Zaključak za struju: TA peć i inverter klima su najpametniji izbori. Obavezno koristite dvotarifno brojilo i grejte po jeftinoj noćnoj tarifi kada je to moguće.

Grejanje na gas

Gasno grejanje (etažno ili centralno za kuću) pruža veliki komfor - pali se i gasi po potrebi, čisto je i ne zahteva skladištenje goriva. Međutim, cena gasa ga čini jednim od skupljih vidova grejanja.

Računi značajno variraju. Za stan od 50-60m2, u zgradi sa dobrom izolacijom, mogu biti od 6.000 do 10.000 dinara mesečno tokom sezone. Za kuće su računi znatno veći: "Moji roditelji greju 150 kvadrata na gas... za decembar... dobili račun 32 hiljade." Isplativost zavisi od cene gasa i energetske efikasnosti objekta.

Centralno grejanje (daljinsko)

Ovo je "beskontaktno" grejanje koje plaćate preko komunalnog preduzeća. Ima svoje velike prednosti (nema posla oko loženja, ceo stan je toplo) i mane (često se ne može regulisati po želji, plaća se i leti).

Mnogi se žale na visoke cene i lošu regulaciju: "Pljačka je... isključe grejanje kad temperatura predje 12°C ili noću." Drugi su zadovoljni: "Zadovoljna sam gradskim grejanjem, zimi sam u kratkim rukavima." Cena zavisi od lokacije grada i efikasnosti toplane. Uvođenje kalorimetara (delitelja toplote) omogućava plaćanje po stvarnoj potrošnji, što može dovesti do uštede ako ste štedljivi.

Grejanje budućnosti: Toplotne pumpe

Ovo je najsavremenije i najefikasnije rešenje, ali sa velikom početnom investicijom. Toplotna pumpa ne "pravi" toplotu, već je "pumpa" iz okoline (vazduha, zemlje ili vode).

• Vazduh-voda ili vazduh-vazduh (inverter klima): Crpi toplotu iz spoljnjeg vazduha. Efikasnost opada sa temperaturom, ali moderni modeli rade i na -20°C. Koristi se za podno grejanje ili fan coil uređaje. "Za decembar smo dobili 3.500 - grejanje i struja sve zajedno za stan od 70m2."
• Geotermalna (zemlja-voda): Crpi konstantnu toplotu iz zemlje kroz bušotine ili horizontalne kolektore. Još je efikasnija, ali i skuplja za ugradnju.

Uslov za uspeh: Izvrsna termoizolacija objekta. Kako jedan korisnik kaže: "Kad pređete na toplotnu pumpu, zaboravite na 25°C i šetanje po kući u majici u sred zime." Ovo grejanje održava prijatnu, ali ne i vruću temperaturu (oko 20-22°C), što je i dovoljno za udoban život.

Praktični saveti za uštedu bez obzira na sistem

1. Izolacija je osnova. Stiropor, stirodur, dobra stolarija. Sve počinje odatle.
2. Zatvarajte sobe koje ne koristite i smanjite temperaturu u njima.
3. Kod sistema sa radijatorima, ugradite termostatske glave kako biste precizno kontrolisali temperaturu u svakoj sobi.
4. Koristite tajmere i programatore. Neka se grejanje uključi sat vremena pre nego što se vratite kući, a isključi dok spavate ili ste na poslu.
5. Ne pregrejavajte. Temperatura od 20-21°C je sasvim dovoljna za dnevni boravak, a za spavanje je idealno 18°C.
6. Redovno odvazdušavajte radijatore kako bi sistem radio sa maksimalnom efikasnošću.
7. Razmislite o kombinaciji sistema. Npr. TA peć za osnovno grejanje, a klima ili mali pelet/kamin za dogrevanje u ekstremnim hladnoćama.

Zaključak: Šta je onda najekonomičnije?

Ne postoji jedinstven odgovor koji važi za sve. Najekonomičnije grejanje je ono koje najbolje odgovara vašoj konkretnoj situaciji.

• Za mali, dobro izolovan stan (do 50m2): TA peć ili inverter klima su odličan i jeftin izbor.
• Za veći stan ili kuću sa pristupom drvima/uglju i vremenom za loženje: Kotao ili kaljeva peć na č